REN Za čišćenje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće, za bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skorbuta. Ren (Cochlearia armoracia L.) je višegodišnja zeljasta biljka, čijom se domovinom smatraju jugoistočna Evropa i zapadna Azija. Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura. Upotrebljava se u ishrani, kao začin i dodatak jelima, i u medicinske svrhe. Koristi se svež koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveža biljka s cvetovima. Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra. Sadrži vitamin C (ima ga u svežem korenu više od 100 miligrama kao i u  prolećnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, šećer, kalijum kiseli sulfat, eterična ulja. Mladi listovi rena sadrže čak 300-400 miligrama  askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Koren se može koristiti preko cele godine: svežinu mu održava vlažni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno. Koren rena se najčešće upotrebljava kao začin jelima od mesa. Uz dodatak jogurta, šećera ili majoneza mogu se praviti i drugi dodaci jelima (sosovi i slično). Od mladih listova prave se dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena sprečavaju razmnožavanje bakterija, da deluju antiskorbutično kao i u nizu zdravstvenih problema. Kao lek najčešće se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao čaj.