REDUKCIJSKA DIJETA
Kalorije
- Uobičajena potreba za energijom kreće se oko 2400 kcal za žene, odnosno 3000 kcal za muškarce, s time da realna potreba za svaku osobu zavisi od pola, trenutnoj težini i fizičkoj aktivnosti. Redukcijska dijeta će sadržavati od 1000-1500 kcal, zavisno od navedenih parametara, željenoj ciljnoj težini.
Broj obroka
- Plan ishrane treba se sastojati od 3 veća i 2 manja obroka, koji se ne preskaču, a usklađeni su sa dnevnim aktivnostima i konzumiraju se u zadano vreme. Optimalno vreme između obroka iznosi 3-4 sata, tako da su svi dnevni obroci ravnomerno raspoređeni u toku dana. Jutarnji doručak je najvažniji obrok nakon noćnog posta, on je ključni faktor u kontroli težine. Zatim slede doručak, ručak, popodnevni međuobrok i večera.
 Izbor i priprema hrane
-  Redukcijska dijeta sadrži hranu sa manje masnim varijantama iz gotovo svih skupina namirnica - voće, povrće, žitarice i proizvodi, meso i proizvodi, mleko i proizvodi. Količine pojedine hrane tačno su određene. Masnoće, koje sadrže dvostruku količinu energije u odnosu na proteine i ugljenehidrate, uveliko su smanjene. Treba izbegavati namirnice sa visokim sadržajem masti (ulja, maslac, margarin, majoneza, mesne prerađevine, masno meso itd.), kao i načine pripreme hrane gde je unos masnoća velik (pržena hrana).
- Hrana na redukcijskoj dijeti se priprema kuvanjem, kuvanjem na pari, pečenjem, na roštilju, odnosno u posudama koje osiguravaju minimalno dodavanje masnoće. Udeo od oko 30% masnoća pokazuje najbolje rezultate u tretmanu mršavljenja, što bi za redukcijsku dijetu značilo 300 do 450 kcal raznih masnoća (ekvivalent 3-4 žlice maslinovog ulja). Preferiraju se mononazasićene masnoće, kao one prisutne u maslinovom ulju, a ne zasićene masnoće koje su prisutne u mleku, maslacu i mesu i prerađevinama.
-  Kako su i skrivene masnoće (iz pavlake, sira, ribe, jaja i mesa) uračunate u gore navedenih 300-450 kcal, znači da je dodana masnoća u pripremi obroka minimalna – 1 kašičica ulja kod pripreme mesa i povrća po svakom većem obroku. Treba izabrati mono-nezasićene i poli-nezasićene masnoće zastupljene u uljima (maslinovo, laneno, suncokreta, kukuruznih klica, soje) te iste masnoće iz hrane kao što je badem i drugo orašasto voće. Navedene masnoće pridonose unosu vitamina A, D, E i K te esencijalnih masnih kiselina.
- Potrebno je povećati unos voća i povrća tako da se dnevno konzumira barem 3 voćke (ili proizvoda) i 2 serviranja povrća. Npr. dnevno konzumiranje 2 naranđže, 1 jabuke, 100 g šargarepe, i dve veće činije zelene salate daće samo 330 kcal.
- Ukupni unos ugljenihidrata treba se kretati oko 55% - tu se ubrajaju žitarice i proizvodi, mahunarke, voće i povrće (te dodani šećer čija količina treba biti minimalna).
 Veličina obroka
- Sam izbor nemasnih namirnica i priprema obroka sa upotrebom minimalne dodatne masnoće smanji će energetsku vrednost obroka. Tipičan ručak sadržaće 90g pečenih pilećih prsa, 100g dinstanog kelja pupčara, činiju zelene salate, jednu malu jabuku ukupne kalorijske vrednosti 350 kcal, sa unosom proteina od 21g, te ukupnim masnoćama od 22 g (sa 2 kašičice ulja za pripremu mesa i povrća).
- Serviranje mesa treba imati od 75-100g, oko 120 g ribe. Važno je uvek odabrati mršavo meso, junetine, teletine, skinuti svu vidljivu masnoću. Ove namirnice, kao i mleko i mlečni proizvodi, jaja i mahunarke važne su po sadržaju belančevina, čiji unos kod žena ne sme biti ispod 46g, odnosno 56g za muškarce. Unos navedene količine proteina vrlo je bitan u redukcijskoj dijeti jer štiti od razgradnje mišićne mase.
- Serviranje voća predstavlja jedna voćka srednje veličine. Serviranje drugih ugljenihhidrata predstavlja 20 g hleba, brašna, riže, kukuruznih pahuljica, zobenih pahuljica, ½ činijice suve testenine i jedan mali krompir.
 Unos vode
- Odrasle osobe trebaju unositi najmanje 1,5 lit vode dnevno, ukoliko su fizički aktivni tada i više. U izbor ulaze: obična voda, mineralna negazirana voda, gazirana voda, čajevi bez dodanih šećera, sveže isceđeni voćni sokovi razređeni vodom. Izbaciti treba zaslađena gazirana pića koji su visoki po sadržaju dodanih šećera i fosforne kiseline.
 Fizička aktivnost
- Nezaobilazni je deo svake redukcijske dijete. Ne samo da pomaže dobrom raspoloženju, nego se i fizičkom aktivnošću povećava aktivno tkivo - mišić. Dok se u masnim stanicama pohranjuje energija, ona se troši u aktivnom mišiću. Svako povećanje mišićne mase pogoduje rastu bazalnog metabolizma te većem trošenju masnoća iz zaliha. Tridesetak minuta svakodnevne fizičke aktivnosti osim što će povoljno delovati na smanjenje težine, smanjuje masnoće u krvi, te rizik od oboljenja srca, dijabetesa, hipertenzije i raka debelog creva.