ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI
• Svi imamo predrasude. I to nije ništa novo. Ali, ponekad je bolje nešto proveriti. U ishrani, na primer - znati - ne znači automatski odreći se nečega, već suprotno. To je često - imati "dozvolu"  da se proba nešto što izbegavamo (so, čokolada, jogurt, punomasno mleko) iz neznanja. Jednom rečju, u ishrani je bolje imati što manje zabluda i predrasuda.
• Mleko se teško vari - pogrešno. Mleko podnosi većina ljudi, pogotovo ako se koristi obrano. Malo je onih kojima smeta.
• Da bi se oslabilo treba jesti neslanu hranu - pogrešno. Voda i so čine par u organizmu: ako se jede neslano, može se izgubiti kilogram-dva, ali se radi o gubitku vode, a ne masnog tkiva. Izgubljeni kilogrami će se vratiti čim počne da se jede normalno soljena hrana. Ipak, u izvesnim dijetama čiji cilj nije mršavljenje (kod povišenog pritiska, na primer) savetuje se znatno smanjenje soli.
• Belo meso je manje hranljivo nego crveno - pogrešno. Hranljiva vrednost mesa zasniva se na proteinima koji utiču na dobro funkcionisanje mišića. Belo meso ih ima isto toliko koliko i crveno. Ali, prednost belog je u tome što je ono siromašno masnoćama koje nepovoljno utiču na zdravlje i liniju.
• Ananas i grejpfrut razlažu masnoće - pogrešno. Jedući ananas samo dodajete koju kaloriju više jer je ovo voće bogato šećerom. Što se tiče grejpfruta njegova kiselost navodi na pogrešnu pomisao da u njemu nema šećera. A čuvene enzime koji navodno tope masnoću razlaže želudačni sok, tako da o mršavljenju nema ni govora.
• Margarin sadrži isto toliko masnoća koliko i puter - tačno. Sadržaj masnoća je praktično isti, razlika je samo u njihovom poreklu: biljne kod margarina, a životinjske kod putera, što je važno znati zbog uticaja na nivo holesterola u krvi.
• Treba jesti spanać jer sadrži dosta gvožđa - pogrešno. Spanać ima gvožđa, ali ga organizam dobija manje od njega, nego od nekih drugih namirnica (džigerice, na primer). U spanaću se nalaze i kalcijum, magnezijum i vitamin C.
• Nismo poznati kao štedljiv narod. Pre bi se moglo reći da smo rasipnici u svemu, a najpre u hrani. U svakoj porodici bi, nesumnjivo, dnevno moglo da se uštedi toliko namirnica da bi od njih mogao da se pripremi jedan ili bar polovina obroka. Kako je danas veoma važno štedeti u svemu, počnimo od sitnica, ako se one uopšte tako mogu nazvati. Hleb se u svakoj kući baca. Koliko? Teško bi moglo da se izračuna. Zato bi trebalo da svako domaćinstvo isplanira koliko mu je dnevno potrebno hleba i da se ove računice čvrsto pridržava. Ako vam hleb, ipak, preostane, nemojte ga bacati. Uvijte ga u krpu i stavite u frižider. Pre upotrebe ga nakvasite i stavite u rernu. Biće svež i ukusan. Komade bajatog hleba možete iskoristiti i za pravljenje mrvica. Sasušite hleb u rerni, na tihoj vatri, sameljite ga na mašini za mlevenje oraha i stavite u veću teglu. Ostatak bajatog hleba možete upotrebiti za pravljenje prženica. Deca ih rado jedu a dobro dođu i kao promena jednoličnog doručka ili večere. Bajat hleb se može  iskorist ti i za gibanicu: slaže se na isti način kao kore i preliva nadevom od sira jaja i mleka. Uz letnju čorbu, spravljenu od povrća, s dodatkom pudinga, sladoleda ili krema od jagode možete imati izuzetan ručak ili večeru.
• Bajat hleb isecite u tanke kriške, ispecite ga u tosteru ili na plotni, namažite margarinom, stavite na njega kriške belog sira ili kačkavalja, komad paradajza, dodajte jogurt, mleko ili čaj i imaćete ukusnu večeru.
• U svakom domaćinstvu, često, od ručka ili večere ostanu supa, goveđe, pileće ili bilo koje drugo meso, krompir pire ili neko drugo jelo. Odložite ostatke jela u zamrzivač. Od njih možete napraviti obrok, uz dodatak drugih jela.
• Čorbi možete dodati kocku za supu, vodu, začiniti je ili u nju zakuvati testeninu, knedle od brašna.
• Ostatak mesa možete iseći na sitne komade, dodati kuvani i sečeni krompir, kuvana jaja, sirće i ulje i dobićete gotovo hranljivo jelo.
• Od ostataka krompir pirea posle odmrzavanja možete napraviti ukusne krokete.Krompiru se dodaju jaje, brašno i so, napravi se malo gušća masa, koja se zatim u obliku malih knedli prži na ulju.
• Zamrzivači su se pokazali kao odlično sredstvo štednje. Sem sezonskog voća i povrća, mesa, u njima se dugo mogu očuvati i ostaci svih vrsta jela. Ako zamrzivač nemate a želite jelo da ostavite za sutrašnji obrok, neće se lako pokvariti ako se posle skidanja sa šporeta dobro ohladi, preruči u drugi sud i poklopi čistim poklopcem.
• Naučite i druge veštine čuvanja namirnica: polovina glavice luka sačuvaće se ako presečenu stranu namažete masnoćom i luk zavijete u foliju.
• Užeglu mast možete "spasti" ako je stavite u sud da se otopi, spustite u nju nekoliko komada suvog, tvrdog hleba. Kad hleb počne da se prži skinite mast sa šporeta i procedite je u čist sud.
• U mnogim domaćinstvima se kupuju veće količine limuna pa se često događa da se ubuđaju. Možete ga sačuvati nekoliko meseci ako nabavite strugotinu, stavite je u teglu u kojoj ćete čuvati limunove.
• Ponekad kupimo više kora nego što nam je potrebno za pitu. Dve-tri preostale kore možete iseći na kvadratne komade, nadenuti sirom u koji ste stavili jaje, malo pavlake ili kajmaka, i uvijeno u obliku pisma peći u vrelom ulju.  
• Majonez koji sami pravite imaće intenzivniju boju ako kuvano žumance izgnječite i posolite.
• Majonez će biti ukusniji ako se začini sa nekoliko kapi belog vina.
• Često se događa da majonez ne može, ni pored sveg truda, da se umuti. Ovo se može popraviti time što se doda komadić toplog obarenog krompira, pa se nastavi s mućenjem.
• Sneg od belanaca sigurno će vam uspeti budete li metlicu za mešenje ili odgovarajući priključak za mikser pre mešanja ostavili 10  minuta u zamrzivaču.
• Kajgana će imati bolji ukus ako joj se doda malo ribanog sira parmezana.
• Leti je apetit manji, troši se manje kalorija. Ali zimi, da bi smo se borili protiv niske temperature - jedemo više. Obed počnite toplom supom ili čorbom. U 11 sati pre podne popite topli čaj. Hladnoća, pogotovo vlažni dani sa kišom i lapavicom deluju trojako na vaš organizam: stimulišu apetit, smetaju varenju i otežavaju cirkulaciju krvi u donjim delovima tela.
• Lek protiv hladnoća je toplo kupanje. Reguliše apetit i olakšava varenje. Zapamtite: osim toplih supa i čorbi postoje takođe i tople salate: beli sir ili kačkavalj zagrejan u rerni. Sva jela koja se služe topla - smanjuju apetit.